Vanmaterična trudnoća jedno je od najsloženijih medicinskih stanja koje se može javiti u trudnoći. Važno je ustanoviti njeno postojanje što pre, kasnija dijagnoza može dovesti do ozbiljnih komplikacija, jer lečenje neće biti moguće uz pomoć medikamenata, već će se primenjivati neka od hirurških metoda. Osim toga, jedna od ozbiljnih komplikacija je i obimno krvarenje koje može biti opasno po život.
Svaka trudnoća koja se razvija van materice naziva se vanmateričnom, a nastaje kada oplođena jajna ćelija ne stigne kroz jajnike do materice.
Ovo je jedno od najozbiljnijih zdravstvenih stanja, ne samo u ginekologiji nego u medicini uopšte. Ovakva trudnoća se često završava hiruškom intervencijom, a da ne bi došlo do komplikacija, važno je utvrditi njeno postojanje na vreme. U tome presudnu ulogu ima dobar lekar-dijagnostičar.
Tubarna trudnoća, kod koje je jajna ćelija usađena u šupljini jajovoda čini čak 95 posto svih vanmateričnih trudnoća, ali se vanmaterična trudnoća može razviti i u drugim delovima tela, na primer u trbušnoj duplji, ili jajnicima.
Verovatnoća da će se razviti vanmaterična trudnoća relativno je mala, javlja se kod 0,3-1,5 odsto svih trudnoća.
U kratkim crtama:
- 🤰 Vanmaterična trudnoća je jedno od najkomplikovanijih medicinskih stanja koje se može javiti tokom trudnoće.
- 🚑 Jedna od najopasnijih komplikacija vanmaterične trudnoće je obilno krvarenje, koje može biti opasno po život.
- 🚺 Svaka trudnoća koja se razvija van materice naziva se vanmateričnom.
- 🏥 Ovo stanje se obično završava hirurškim intervencijama, stoga je važno pravovremeno utvrditi njegovo postojanje.
- 🌡️ Verovatnoća da će se razviti vanmaterična trudnoća je relativno mala, javlja se kod 0,3-1,5% svih trudnoća.
- 💢 Vanmateričnu trudnoću obično uzrokuje oštećenje jajovoda, koje stvara prepreku za put do materice.
- 👨⚕️ Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, testova krvi i ultrazvuka.
- ⚠️ Ako vanmaterična trudnoća nije utvrđena na vreme, embrion raste što može uzrokovati pucanje jajovoda i unutrašnje krvarenje.
- 🚪 Vanmaterična trudnoća ne isključuje mogućnost normalne trudnoće kasnije.
Uzroci vanmaterične trudnoće
Vanmateričnu trudnoću obično uzrokuje oštećenje jajovoda, čime je stvorena prepreka da se oplođena jajna ćelija spusti do materice. Ipak, uvek treba imati u vidu da jajovodi nisu jedino mesto van materice u kojem može da se zadrži oplođana jajna ćelija.
Mogući uzročnici oštećenja jajovoda i vanmaterične trudnoću su brojni:
- Pušenje.
- Pelvična inflamatorna bolest, tj zapaljenje unutrašnjih polnih organa, koje je čest rezultat infekcija (na primer hlamidije ili gonoreje).
- Endometrioza (rast sluznice van materice).
- Neki medicinski tretmani: operacije na jajovodu ili u karličnom predelu.
- Starost trudnice (ako je trudnica starija od 35 godina).
- Prethodna ektopična (vanmaterična) trudnoća.
- Prethodni spontani pobačaji.
- Urođene anomalije jajovoda.
- Kontracepcija i vanmaterična trudnoća mogu biti u vezi kod korišćenje spirale. Ako žena koristi intrauterini uložak i ostane u drugom stanju, trudnoća će se češće lokalizovati u jajovodu.
- Vantelesna oplodnja u nekim slučajevima može dovesti do vanmaterične trudnoće.
Simptomi i dijagnoza
Ono što ukazuje na postojanje vanmaterične trudnoće, osim klasičnih simptoma kao što su izostatanak menstruacije i mučnina, je visok nivo hormona trudnoće beta HCG-a. Ako nakon laboratorije koja potvrđuje prisustvo hormona trudnoće, lekar ne može ultrazvukom da utvrdi njeno postojanje, tj. da se oplođena jajna ćelija smestila u matericu, verovatno se radi o vanmateričnoj trudnoći.
Simptomi
Prvih nedelja, u ranoj fazi razvoja, vanmaterična trudnoća se po simptomima ne razlikuje od one koja se razvija u materici. Izostanak menstruacije, bolovi i mučnina karakteristični su za svaku trudnoću, pa i vanmateričnu. Ipak, neke razlike postoje i relativno se lako mogu prepoznati.
1. Bol u stomaku
Bol koji se javlja na početku vanmaterične trudnoće liči na bol kod upale jajnika ili slepog creva, na rani pobačaj, ili nadbubrežne i crevne kolike.
Kako se bol u stomaku može javiti i kod normalne trudnoće, ono što će u ovoj situaciji biti drugačije je njegova lokacija: rastezanje jajovoda u kojem se nalazi oplođena jajna ćelija izazvaće jednostran osećaj bola.
Bol kod vanmaterične trudnoće može se osetiti u stomaku ili karlici – u početku može biti oštar s jedne strane stomaka i kasnije se širiti na ceo stomak. Takođe, može postati intenzivan prilikom kretanja ili napinjanja.
Jak, oštar bol javlja se i kao posledica pucanja jajovoda, do kojeg dolazi ako se jajašce uglavi u uskom delu jajovoda. Žena tada doživi šok, malaksala je, bleda, i često dolazi do gubitka svesti. Jako unutrašnje krvarenje može da se završi fatalno, pa je hitan odlazak lekaru od presudne važnosti.
2. Vaginalno krvarenje
Oskudno vaginalno krvaranje može se javiti i kod vanmaterične trudnoće. Ipak, ono što je mnogo ozbiljnije proizilazi iz činjenice da se jajna ćelija ugnezdila u jajovodu i polako ga širi. U slučaju pucanja jajovoda usled povrede većeg krvnog suda dolazi do pojave bola i naglog i jakog krvarenja u trbuh, tako da ženin život može biti ozbiljno ugrožen.
Ovakvo pucanje jajovoda, prerastegnutog rastućom trudnoćom, i posledično krvarenje ne mogu da se predvide. Zato je nakon izostanka menstruacije neophodan ginekološki pregled kojim bi se na vreme utvrdilo da li je plod u materici ili izvan nje.
3. Bol u ramenima
Bolovi koji se javljaju kod vanmaterične trudnoće, mogu se javiti u, za trudnoću, neočekivanim delovima tela. Zbog nakupljanja krvi u trbušnoj duplji može se javiti i nadražaj u rektumu, a ako dodje do izliva krvi u trbušnu duplju bol se može proširiti čak do ramena.
4. Slabost i vrtoglavica
Slabost i vrtoglavica simptomi su skoro svake trudnoće pa i vanmaterične. Ono što je bitno je razlikovanje slabosti i vrtoglavice u slučaju pucanja jajovoda i izlivanja krvi u trbušnu duplju. To je stanje koje se mora shvatiti ozbiljno i koje može biti praćeno i gubitkom svesti. Zahteva hitnu lekarsku intervenciju.
Dijagnostičke metode
Pravovremeno otkrivanje vanmaterične trudnoće mnogo zavisi od kliničkog iskustva dijagnostičara. Vaginalni ultrazvučni pregled u velikoj meri može da pomogne u postavljanju dijagnoze. Zbog maskiranih i nekarakterističnih kliničkih simptoma i nepredvidivog toka, čim se posumnja da se trudnoća ne razvija u materici, neophodno je sprovesti dodatna ispitivanja.
1. Testovi krvi
Laboratorijska dijagnostika obuhvata utvrđivanje beta HCG iz krvi (pozitivan nalaz i neadekvatan porast vrednosti ukazaće na vanmateričnu trudnoću). Takođe, praćenje vrednosti krvne slike je bitno, jer će promena vrednosti ukazati na moguća krvarenja.
Tokom normalne fiziološke trudnoće, beta HCG se udvostručuje svakih 1,5 dana, a bliže 6. nedelјi – svakog drugog dana. Sa vanmaterničnom trudnoćom, nivo HCG se povećava sporije, što ukazuje na patologiju.
Što se nivoa ostalih hormona tiče, u normalnom toku trudnoće u ranim fazama, nivo progesterona u krvi se određuje preko 25 ng / ml, sa vanmaterničnom trudnoćom – manje od 5 ng / ml.
2. Ultrazvuk
Transvaginalnom sondom vrši se identifikacija gestacionog meška. Ako postoje simptomi trudnoće, hormoni pokazuju njeno pristustvo, ako se na ultrazvuku ona ne može potvrditi, radi se o vanmateričnoj trudnoći
3. Pregled
Ginekolog će pregledom ustanoviti i da li postoji bolna osetljivost u predelu jajovoda ili stomaka, kao i vaginalno krvarenje.
Moguće komplikacije
Ako vanmaterična trudnoća nije utvđena na vreme, embrion raste što može da izazove pucanje jajovoda i obimno unutrašnje krvarenje. Zbog toga se vanmaterična trudnoća smatra hitnim stanjem opasnim po život. Ista opasnost postoji i ako se vanmaterična trudnoća razvija u trbušnoj duplji ili u jajniku.
Ruptura jajovoda
Kod najvećeg broja vanmateričnih trudnoća oplođena jajna ćelija smešta se u jajovodu, a jedna od najozbiljnih komplikacija vanmaterične trudnoće je ruptura jajovoda.
Ruptura jajovoda nastaje u ranom stadijumu ektopične trudnoće, obično u drugom mesecu.
Do rupture tj. pucanja jajovoda dolazi zbog njegovog rastezanja usled rasta oplođene jajne ćelije i njenog urastanja u jajovod čime se oštećuje njegov zid.
Tokom rupture istovremeno sa prskanjem zida jajovoda pucaju i zadebljani krvni sudovi i nastaje obimno krvarenje.
Simptomi i hitna medicinska pomoć
Posle napora ali i bez vidljivog razloga, kada već postoje znaci trudnoće, javlja se iznenadan, jak bol, kao ubod nožem u donjem delu stomaka. Istog trenutka javljaju se klonulost, malaksalost a moguć je i gubitak svesti. Telesna temperatura može biti ispod normale.
Ako u toj situaciji pacijentkinja legne, zbog priliva krvi u vitalne moždane centre znaci kolapsa iščezavaju, stanje se popravlja, puls normalizuje, arterijski krvni pritisak vraća na normalu, žena se privremeno bolje oseća. Zgrušavanje krvi učiniće da se krvarenje zaustavi za neko vreme, što može navesti na pogrešnu dijagnozu, jer će se ruptura u skorije vreme ponoviti.
Upravo zbog ovakve moguće situacije, veoma je važno da čim postoji pretpostavka da je žena u drugom stanju poseti ginekologa koji će utvrditi da li se radi o normalnoj trudnoći.
Posledice
Obimno unutrašnje krvarenje uvek je ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva hitnu intervenciju. Ako se ne dijagnostikuje na vreme ili zakasni sa lečenjem, život žene može biti u opasnosti.
Lečenje vanmaterične trudnoće
U većini slučajeva, ginekolog će odmah nakon konstatovanja vanmaterične trudnoće predložiti njeno uklanjanje. Lekovi se mogu koristiti ako se ovakva trudnoća uoči jako rano, pre oštećenja jajovoda. Kada se vanmaterična trudnoća uoči kasno, operativan zahvat je neminovan. Najčešće je to laparaskopska operacija, a ako je vanmaterična trudnoća ustanovljena kasnije radi se klasična.
Hirurška intevencija osim što sprečava moguće komplikacije, ima i ulogu prevencije, jer je moguće da je jajovod u kome je bila vanmaterična trudnoća oštećen. Ako bi se sačuvao predstavljao bi mesto na kojem bi se mogla ponovo razviti vanmaterična trudnoća.
Ukoliko se na vreme ne otkrije, moguće posledice vanmaterične trudnoće mogu biti gubitak jajovoda i sterilitet.
Lekovi
Vanmaterična trudnoća mora se prekinuti, a kako će to biti urađeno zavisi od više faktora i starosti same trudnoće. Rano uspostavljanje dijagnoze sprečiće ozbiljne posledice.
- Metotreksat – rana ektopična trudnoća se može tretirati Metotreksatom, citostatikom koji zaustavlja rast ćelija. Ovaj lek se daje injekcijom i čini da telo apsorbuje ćelije embriona koje su se već razvile. Nakon davanja leka u odgovarajućoj individualnoj dozi, kontrolišu se vrednosti beta hCG-a (koji treba da pada), ali i krvne slike. Na osnovu laboratorijskih rezultata donosi se odluka da li treba ponoviti dozu.
Hirurške metode
Ukoliko se ne može primeniti Metotreksat ili je trudnoća odmakla, primenjuju se hirurške metode. Opcija može biti manje invazivna metoda, odnosno laparoskopija, kako bi se uklonilo oplođeno jajašce ili klasičan operativni zahvat laparotomiju, gde u najtežim slučajevima može doći do uklanjanja jajovoda.
- Laparoskopija je moderna metoda kojom se pravi mali rez na stomaku, koriste kamere i uređaji za prikaz, oporavak je kraći i bolovi manje intenzivni. Da li će ovom intervencijom biti uklonjena samo jajna ćelija ili i deo jajovoda, zavisi od konkretne situacije.
- Laparotomija je otvaranje trbušne duplje u cilju sprovođenja hirurške intervnecije ne nekom organu. Oporavak nakon intervencije je duži i bolovi su intenzivniji.
Laparoskopija ili laparotomija (otvorena hirurška tehnika) nisu stvar slobodnog izbora, već zavise od konkretne situacije.
Praćenje i oporavak
Posle vanmaterične trudnoće treba se ponašati kao i nakon svake druge operacije.
Savetuje se da se sa sledećom trudnoćom sačeka nekoliko meseci.
Prevencija
Prevencija ektopičnog graviditeta odnosi se na smanjenje uzročnika koji mogu do nje dovesti, redukcija broja osoba sa kojima se dolazi u seksualni kontakt (čime se sprečavaju infekcije koje mogu izazvati oštećenja jajnika), smanjenja konzumiranja duvana, korišćenja kondoma kao sredstva zaštite (smanjenje rizika za seksualno prenosive bolesti, kao i zapaljenja u maloj karlici).
Ginekološki pregledi trebalo bi da budu rutina u životu svake žene, jer odlazak na redovnu kontrolu obezbeđuje pravoremeno otkrivanje ne samo eventualnih nepravilnosti u radu organa već i prikrivenih infekcija koje ne prave vidljive probleme.
Trudnoća nakon vanmaterične trudnoće
Prekid trudnoće je za ženu uvek težak, bez obzira kada se i kako desi, potrebno je vreme da bi se postigao potpun psihički i fizički oporavak.
Bitno je znati da postojanje vanmaterične trudnoće ne znači nemogućnost kasnijeg ostvarenja normalne.
Ipak, mogu javiti su teškoće u ostvarenju trudnoće i veća šansa za još jednu vanmateričnu. Bitno je da ne odustajati, redovno se kontrolisati, lečiti eventualne infekcije i ne dozvoliti da negativne emocije pobede. Zdrav način života, nešto je što se podrazumeva.
Vantelesna oplodnja nakon vanmaterične trudnoće
Vanmaterična trudnoća ne znači da normalna trudnoća kasnije neće biti moguća, čak ni u slučaju da je jedan jajovod odstranjen. Da li će lekar preporučiti vantelesnu oplodnju, stvar je konkretnog slučaja.
Zaključak
Iako su veoma ozbiljno stanje, koje može dovesti u opasnost ne samo zdravlje već i život žene, vanmaterične trudnoće su retke. Stanja koja dovode do pojave ovakve trudnoće ne mogu se unapred predvideti, i zato je veoma važno da svaka žena redovno ide na preglede, a kada posumnja da je u drugom stanju na vreme poseti ginekologa kako bi se utvrdilo da je trudnoća “na pravom mestu”.
Česta pitanja:
Šta je vanmaterična trudnoća?
Vanmaterična trudnoća odnosi se na stanje kada oplođena jajašca ne uspe da se usađuje u unutrašnjosti materice, mesto koje je biološki pripremljeno za njen rast i razvoj. Iako se implantacija često dešava u jajovodima, što se naziva tubalna trudnoća, oplođena jajašca može se pričvrstiti i u jajniku, grliću materice ili na površini abdominalnih organa. Ovo stanje je ozbiljno i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Koji su simptomi vanmaterične trudnoće?
Simptomi vanmaterične trudnoće mogu se preklapati sa simptomima normalne trudnoće kao što su izostanak menstruacije, mučnina i osetljivost grudi. Međutim, neke žene mogu da iskuse i specifične pokazatelje vanmaterične trudnoće uključujući bolove u donjem delu stomaka, obično s jedne strane, vaginalno krvarenje, iznenadne vrtoglavice, slabost, i bol u ramenima. Ako doživite bilo koji od ovih simptoma, hitno potražite medicinsku pomoć.
Da li svaka bol u trudnoći ukazuje na vanmateričnu trudnoću?
Svaka bol u trudnoći ne ukazuje nužno na vanmateričnu trudnoću. Trudnoća uzrokuje mnoge promene u ženskom telu, a neke od njih mogu biti bolne. Međutim, ako doživite jak, jednostrani bol u abdomenu, oštar i nagli bol, ili bol praćen drugim simptomima poput vrtoglavice ili vaginalnog krvarenja, trebali biste odmah da se posavetujete sa lekarom.
Da li vanmaterična trudnoća povećava rizik od neplodnosti?
Vanmaterična trudnoća može povećati rizik od neplodnosti, naročito ako je dovela do oštećenja ili uklanjanja jajovoda. Ožiljci ili blokade na jajovodima mogu otežati transport jajašca do materice, čime se povećava rizik od ponovne vanmaterične trudnoće ili problemi sa začećem.
Koliko dugo trebam čekati da zatrudnim nakon vanmaterične trudnoće?
Nakon lečenja vanmaterične trudnoće, preporučljivo je čekati barem tri meseca pre nego što pokušate ponovno da zatrudnite. Ovo vreme je potrebno da se telo oporavi i takođe omogućava da vaš nivo hCG-a vrati u normalne vrednosti.
Da li sam u većem riziku za vanmateričnu trudnoću ako sam imala abortus?
Prethodni abortus ne povećava direktno rizik od molarnih trudnoća ili vanmaterične trudnoće. Međutim, bilo kakva operacija koja uzrokuje oštećenje jajovoda, uključujući abortus s komplikacijama, mogla bi povećati rizik. Važno je da uvek sarađujete s vašim lekarom oko svoje medicinske istorije i potencijalnih rizika u budućim trudnoćama.
